NOVI ZAPIS NAŠE GIMNAZIJALKE
Nećkam se bih li stavila planeticu u opis na Instagramu ili ne. Svoje ime sam napisala Snell Roundhandom, ali osjećam da mi treba neki emoji ne bi li malo podigao atmosferu. Ipak, neće li Saturn pokraj signature mene samu profilirati kao… Prepotentnu personu? Narcisoidnu? Egocentričnu? Samoživu? Abhorentnu? Kao eminentnu ličnost, matadora? Ili samo kao bazalo, lutalicu? Ne-zemljakinju?
Jednom davno netko mi je rekao kako često poželi da nema nikakve veze s ovom zemljom. S ovim planetom, štoviše. Nisam se pretjerano snebivala. Dugo smo u toj svojoj butaforiji uživali ulogu promućurnih demagoga, eklektika i dekadenata (jer – koliko sam shvatila – na ovome svijetu rijetko se nađe četvrti modus) na ovoj nemuštoj zemlji, kao da je kakav bircuz, neugledan ugostiteljski objekt – da nam je ona morala uzvratiti. Kako? Tako što je ne samo skršila naš kartaći stol, rasula i razapela sve naše adute, demaskirala nas, zadužila za reparaciju, već nam je oduzela đogadure i mi se više nemamo pred kime jaračiti, ačiti, nemamo nad kime izvršiti malverzaciju, nemamo pred kime skrivati svoj hipersenzibilni modus. Netko nas je poslao natrag u domove, natrag u sobe, snažno zalupivši vratima. Netko nas je kaznio za vlastitu nam „infalibilnost“ dok smo dosljedno puerilni.
Potegnuli smo samokres uz pogrešno streljivo; sve što nam je dano pretvorismo u parodiju, u želji da drugima zadamo batrljak, sebi smo zadali gnadešus.
Ako ne ranije, sada polako otkrivamo kako jedni bez drugih ne možemo.
Nikolina Antić