Učenici petih i šestih razreda, te neki sedmaši polaznici novinarske skupine, posjetili su najiščekivaniji sajam knjiga Interliber u pratnji učiteljice Dijane Požgaj i knjižničarke Katarine Jukić. Datum 12. 11. 2025. smo odabrali jer smo na taj dan dobili priliku sudjelovati na susretu s autorom jednog od najpopularnijih serijala knjiga za djecu, Jeffom Kinneyjem. Peti razredi MŠ Kašina u rujnu su upravo za lektiru imali Gregov dnevnik i svi su jedva čekali uživo vidjeti i poslušati svog omiljenog autora. Također su naši učenici tijekom listopada skupljali novac kako bi knjižničarka mogla na sajmu kupiti knjige za našu knjižnicu pa su joj novinari pomogli kupiti nove knjige koje će naši učenici s veseljem pročitati. Učenici koji su sudjelovali u ovoj uzbudljivoj avanturi napisali su svoja izvješća o tome što su sve doživjeli i vidjeli.
Pitanje za Jeffa Kinneyja
Stigao je i taj dan, 12. 11. kada ću napokon upoznati Jeffa Kinneyja. U 8:25 smo se ukrcali na autobus, vozili smo se kojih 35 minuta do okretišta Dubec, nakon toga smo ušli na tramvaj u Dupcu. Došli smo na okretište Dubrava i tamo smo ušli u tramvaj 7. Bila je velika gužva. Kad smo došli, ušli smo u peti paviljon gdje je bio Jeff Kinney, pisac Gregovog dnevnika. Jeff je pričao o svojim knjiga i o tome na koji način piše. Nakon što je završio, nekoliko posjetitelja imalo je priliku postaviti mu pitanje.
Jedan od sretnika bio sam i ja. Pitao sam ga planira li napisati knjigu o Mannyju. Onda smo mi dečki čekali u redu da nam potpiše knjige. Marko, Karlo i Dominik su odustali nakon pola sata a Nikola i ja smo izdržali do kraja. Čekali smo sat vremena, ali se isplatilo jer ne samo da sam dobio potpis, već i fotografiju sa svojim omiljenim autorom.
Onda sam pojeo jedan hot dog pa sam kupio tri knjige – Blue Lock 1.,2. i 3. dio. Nakon toga sam otišao do štanda Konfucijevog instituta gdje je jedna gospođa napisala moje ime kineskim slovima budući da su mi cure Anja, Tea i Katja pokazale gdje je to. Nakon toga smo se opuštali. Kad smo se vraćali bila je još veća gužva nego prije, kasnili smo u školu, ali smo se lijepo proveli
Mihael Combaj
Ime na kineskom i tajlandska hrana
I opet smo tu, na Interliberu. Iz škole smo krenuli autobusom u 8 i 25. Nakon okretišta u Dupcu, ušli smo u tramvaj. Svi smo se zabavljali, mislim da je nama curama bilo najzabavnije jer smo se s nekim curama dopisivale preko stakla. Vrijeme je tako brzo proletjelo i stigli smo na Interliber u 10. Čekali smo prezentaciju Jeffa Kinneyja. Napokon je počelo, slušali smo prezentaciju i najzabavniji mi je bio film gdje on putuje oko svijeta. Nakon toga mogli smo tražiti potpis ali ja nisam. Dala sam Veroniki da to ona obavi za mene. Katja i ja obišle smo neke paviljone dok smo čekale cure. Dok su cure završile s potpisivanjem, Tea nam se pridružila. Zajedno smo tražile štand gdje možeš dati da ti tvoje ime napišu na kineskom i konačno, našle smo ga. Bila sam jako uzbuđena i to mi je bio najdraži dio, čak sam i pitala za sliku.
Nakon svega toga, obišle smo još neke štandove i Veronika nam sa pridružila. Sve smo otišle na hamburger pa smo još malo sve obišle i probale tajlandsku hranu i bila je ukusna, ali i pomalo čudna. Ali dan ipak treba završiti pa smo se vratili u školu. Zato, vidimo se u novim avanturama.
Anja Frigan
Primamljivi mirisi i zvukovi
Kao pravoj maloj novinarki, ovogodišnji Interliber bio mi je posebno iskustvo puno smijeha, druženja i novih doživljaja. Krenuli smo iz škole u 8:25 javnim prijevozom, još uvijek pomalo pospani, ali uzbuđeni zbog dana koji je bio pred nama. Vožnja do okretišta Dubec trajala je otprilike pola sata. Ondje smo izašli iz autobusa i zaputili se prema tramvaju broj 7, koji nas je trebao odvesti sve do okretišta u Dubravi.
Ušli smo u malo stariji tramvaj, ali to nas nije nimalo zasmetalo, naprotiv, atmosfera je bila baš lijepa. Vozili smo se oko sat i pol, a vrijeme nam je proletjelo u pričanju, smijanju i promatranju grada kroz prozor. Kada smo stigli na Zagrebački velesajam, dočekala nas je velika gužva, posvuda je bilo djece, ali i starijih ljubitelja knjiga. Prvo smo otišli na predstavljanje Jeffa Kinneyja i njegove poznate knjige ,,Gregov dnevnik”.
Bilo je zanimljivo čuti više o nastanku tako popularnog serijala. Nakon toga smo izašli iz paviljona broj 5 i okupili se kod nagnutog trokuta, gdje smo se dogovorili da ćemo se ponovno naći za sat i pol. Polako smo krenuli prema štandovima, razgledavali razne zanimljive stvari i kupili si poneke sitnice. Iz paviljona 5 otišli smo u paviljon 7, a zatim i u 6, gdje smo naišli na ljubaznu Kineskinju koja nam je nešto poklonila besplatno, što nas je posebno razveselilo. Kod štanda s planerima ugledali smo poznatu influencericu Dušku. Naravno, morali smo se slikati s njom, a nakon toga zaputili smo se prema vanjskom dijelu, gdje su bili štandovi s hranom. Mirisi su bili primamljivi, fritule i hot dogovi su bili savršen izbor. Nakon kratkog predaha vratili smo se do trokuta, gdje smo se opet svi skupili i fotografirali za uspomenu. Uputili smo se prema izlazu iz Velesajma, a putem smo morali proći ispod ceste da bismo stigli do stanice. Ondje nas je iznenadio čovjek koji je svirao neki instrument, glazba je zvučala prekrasno, pa smo mu svi ubacili pokoji novčić. Na stanici smo dočekali tramvaj broj 4 (ako se dobro sjećam), ušli u njega i krenuli natrag prema našoj ,,selendri”, kako se znamo našaliti. Pogled iz tramvaja bio je prekrasan, a mi smo uživali u vožnji.
Stigli smo ponovno na okretište Dubec i pričekali autobus desetak minuta. Kad smo ušli, već smo bili pomalo umorni, ali raspoloženje nas nije napuštalo. U Sesvetama nas je dočekala gužva, ali zapravo smo se tome potajno veselili. Svaka minuta kašnjenja bila je mala pobjeda.
Konačno smo stigli u našu predivnu Kašinu. Zakasnili smo tek par minuta i odmah nastavili s nastavom. Bio je to predivan dan, pun malih avantura koje ćemo još dugo pamtiti. A najbolje od svega? Znam da se ova naša mala tradicija nastavlja i iduće godine.
Sara Pušić
Brštenje štandova s hranom
Krenuli smo autobusom u 8:25. Oko 9 krenuli smo tramvajem koji je bio pun ljudi i nismo imali puno mjesta, ali smo se stisnuli. Oko 9:30 promijenili smo tramvaj s kojim smo i došli do Interlibera oko 10. Tamo smo čekali Jeff Kinneyja od kojeg nismo dobili potpis ni sliku jer nam se nije dalo čekati. Odmah smo krenuli prema štandovima jer smo bili jako gladni. Nakon hrane krenuli smo prema paviljonima 5, 10a, 6 obišli smo ih, ali ništa nismo našli što nam se sviđa i malo smo šetali po Interliberu.
Imali smo puno slobodnog vremena koje je brzo prošlo. I put do škole bio je zanimljiv i bolan. Krenuli smo u školu oko 13:30. Prvi tramvaj je bio dobar, ali drugi je bio toliko pun ljudi da smo jedva stali. Kad smo izašli, krenuli smo autobusom i brzo smo došli u školu i krenuli odmah trčati prema učionici i stigli u 3:35 taman na sat jer smo imali ispit. I to je bila pustolovina sa Interlibera
Karlo Topolovec
Predugačak red
Krenuli smo autobusom u 8:25. Putovali smo dugo, izašli smo iz autobusa i ušli smo u tramvaj i vozili smo se do 10:00. Došli smo i vidjeli Jeff Kinneyja u paviljonu 5. Ušli smo u taj paviljon i slušali smo ga kako priča o svojim knjigama. Kada je završio s pričanjem mogli smo dobiti autogram ali je bio prevelik red pa su samo Mihael i Nikola ostali čekati, a mi smo išli jesti i obilaziti paviljone pa smo se opet našli na sredini nakon slobodnog vremena i vratili smo se u školu.
Dominik Severović
Knjige, slikovnice i štapići
Krenuli smo na Interliber u 8:25 autobusom. Vozili smo se u autobusu 45 minuta do okretišta u Dupcu, nakon autobusa čekali smo tramvaji njime smo se vozili do odredišta. Dok smo bili u tramvaju, mi učenice iz 5.b i druge učenice iz druge škole su se dopisivale preko stakla s učenicama iz jedne druge škole. Saznali smo njihova imena i otkuda su. Nakon vožnje u drugom tramvaj stigli smo. Bila je gužva. Poslušali smo predstavljanje Jeffa Kinneyja o njegovim knjigama. Učiteljica nam je pokazala mjesno gdje ćemo se naći za sat i pol. Išli smo u različite paviljone u kojima su se nalazile knjige i slikovnice. Probali smo tajlandsku hranu.
Jeli smo je štapićima i jeli smo hamburgere. Kupili smo knjige i dobili smo napisana svoja imena na kineskom. Imali smo dosta vremena, uživali smo, najeli se, a najvažnija je da smo se lijepo proveli Kad smo se vraćali doma bila je velika gužva u tramvaju. Zakasnili smo na prva dva sata i to je to od našeg Interlibera.
Katja Novak
Mystery boxovi i mange
Išli smo sa novinarskom grupom na Interliber 12. 11. Krenuli smo oko pola 8. Išli smo do Dupca pa onda na tramvaj. Kada smo došli, prvo smo išli gledati intervju Jeff Kinneya uživo. Nakon intervjua smo mogli ići da nam se potpiše na knjige, ali Nikol, Isabel, Sunčica i ja nismo išle. Tada smo imali oko sat, dva slobodnog pa smo Nikol, Sunčica i ja išle kupiti mange dok su Isabel i Jakov išli kupiti Funko pope. Prvo smo Nikol, Sunči i ja išle u Menart gdje je Nikol kupila mangu Haikyu, a ja sam si kupila 1. dio Hunterx Huntera i Hellsing. Nakon toga smo išle gledati za dućane s još manga i u jednom si je Nikol kupila part 6, prvi dio Jojo’s bizarre adventurea, Sunčica 16. dio My hero Academyja i ja prva četiri dijela Tokyo ghoula i prva tri dijela Dr. Stona. Kada smo završile s kupnjom, išle smo gledati gdje je štand Dabasa (jednan anime dućan) pa smo saznale da je u paviljonu 6 pa smo ga morale tamo tražiti 20 minuta.
Kada smo ga našle, gledale smo što da kupimo. Nismo bile od tamo ništa kupile osim tri mystery boxa, točnije ja sam kupila Sunčici i Nikol Jujutsu kisen mystery boxove i sebi Tokyo ghoul mystery box. Poslije kada smo izašle sjetila sam se da mi je ostalo još novaca pa sam u Menart išla kupiti 2. dio Hunterx Huntera i Hellsinga. Nakon naše kupnje smo se vani našle s Isabel i Jakovom te smo jele hot dogove i otvarale mystery boxove. Također su mi cure pomagale skidati etikete s cijenama s mangi. Tada se Sunčica sjetila da hoće još jedan dio My hero Academyja pa smo morale trčati do Dabasa da bi si stigla kupiti. Napokon si je bila kupila 3. dio mange pa smo se išle naći s ostalim da krenemo nazaa u školu. Na bus smo stigli oko 14:00 i krenuli do Kašine. Vratili smo se na početak 3. sata i na kraju sam potrošila 200€ na 12 mangi i tri mystery boxa. Meni je bilo jako zabavno i nadam se da ću moći ići i iduće godine.
Viktoria Puzak
Puna vreća Funko Popova
Stigao je i taj dan. 12. 11 smo napokon išli na Interliber. Krenuli smo oko pola 8 do Dupca pa onda otišli na tramvaj. Kada smo došli tamo, prvo smo išli upoznati Jeff Kinneya. Nakon što su neki malo po pričali s njim imali smo opciju slobodno ili čekati da nam se potpiše u knjigu. Ja sam odlučila odmah krenuti po figurice. Jakov, Viktoria, Nikol, Sunčica i ja smo svi išli skupa pa onda se raspodijelili. Ja sam s Jakovom išla da si nađe neke knjige i dok je tražio ja sam gledala neke opcije, no ništa mi se nije sviđalo. Nakon toga sam si ja išla kupiti Funko popove. Kupila sam ih oko 8, zato jer su troje bili pokloni. To sam obavila brzo zato jer sam znala što sam htjela. Nakon toga mi je bilo dosta dosadno pa sam samo okolo hodala i gledala. Oko pola 13 smo ja i Jakov kupili hot-dogove pa smo sjeli i jeli. Neko je vidio kako neki čovjek hoda po zgradama i slika ljude. Par minuta je prošlo pa su došle Nikol, Sunčica i Viktoria. Pričali smo i Viktoria nam je pokazala sve što je kupila, planirala je kupiti pravu katanu, no odlučila se za mange. Pomogli smo joj skidati stikere s cijenom i onda je odlučila po još nešto otići. U biti, ništa se puno nije dogodilo, ja sam sjedila i čekala da se svi nađemo oko pola 2. Kad smo se našli, otišli smo čekati tramvaj da se vratimo. Bilo je oko 1:40. Nakon dugog puta, stigli smo na 3. sat taj dan.
Isabel Hacmanjek
Slikovnica za brata i knjiga za sestru
Imali smo opciju ići na Interliber 12.11 ili 13.11. i ja sam išla 12.11. skupa s petašima, sedmašima i šestašima. Ispred škole smo trebali biti malo ranije, ali ja sam malo kasnila… Upss. Zatim smo ostavili naše torbe u jezičnom kabinetu te išli na stanicu za autobus koji je kretao u 8 i 25 te smo se ukrcali i krenuli. Na oba tramvaja nije bila nešto puno mjesta pa smo morali stajati. Na Interliber smo došli negdje oko 10 h te smo se jako žurili da stignemo vidjeti Jeffa Kinneyja. Na našu sreću cijeli intervju je kasnio pa smo ipak stigli. Bio je jedan novinar i on ga je pitao pitanja, a on odgovarao. Kada je to završilo bilo je 11 i 10 pa nam je učiteljica rekla da imamo sat vremena slobodno. Gabrijela i ja smo odmah išle na neki štand da si kupimo nešto za jesti. Kupile smo si hamburgere te smo pile kolu. Zatim smo se uputile prema paviljonu pet. Ja sam tamo kupila bratu slikovnicu, a sestri knjigu A thousand broken pieces. Zatim smo valjda pet puta ušle u isti paviljon i izgubile se.
Zatim smo srele učiteljicu, a ona nam je rekla da imamo još sat vremena te smo išle pitati Nikol i Viktoriu da nam (tj. meni) pomognu naći Alice in borderland mangu. Našle su ju pa sam ju ja kupila. Zatim sam vidjela jednu figuricu lika iz animea Spyxfamily pa sam i nju kupila. Zatim smo Gabrijela i ja samo šetale jer nismo više htjele ništa kupiti. Onda smo se svi našli i krenuli prema stanici, ali smo zakasnili na tramvaj te smo čekali drugi. Kad smo izašli, morali smo čekati drugi tramvaj ali taj je bio jako mali pa smo skoro pa cijelo vrijeme stajale. Zatim smo došli u Dubec te smo čekali autobus 263. U školu smo došli na 10 minuta od početka 3. sata pa smo svako išli u svoje učionice i to je to. Meni je bilo jako zabavno i nadam se da ću opet ići.
Matea Puzak
Najbolji anime dućan ikad
12. 11. smo s novinarskom grupom išli na Interliber. Svi smo bili jako uzbuđeni jer ipak, to je bio Interliber. Ja sam išla s grupom koja je išla vidjeti poznatog Jeffa Kinneya, u srijedu. Krenuli smo rano ujutro te smo putovali prvo busom, a onda tramvajem. Stigli smo oko 10/11 sati i prvo smo išli vidjeti Jeffa Kinneya. Slušali smo kako ga jedan čovjek intervjuira. Postavljao mu je zanimljiva pitanja, a Jeff je davao zanimljive odgovore. Jeff se čini kao stvarno „chill“ osoba i takvog ga nisam zamišljala. Nakon što je završio taj intervju s Jeffom, mogli smo stati u red za njegov autogram, no red je bio malo prevelik pa, iako sam ja veliki obožavatelj njega, nisam išla po autogram. Meni je vidjeti njega uživo bilo dovoljno.
Ja, Viktoria, Sunčica, Isabel i Jakov krenuli smo prvo u paviljon 7 gdje se nalazio Menart. Naravno, Menart je nama svima jedan od najdražih pa smo se tamo prvo uputili. Naravno, bila je ogromna gužva kod sekcije za mangu, kao i uvijek, pa smo jedva uopće uspjele pogledati koje mange ima. Imalo je skoro svih manga kojih sam se mogla sjetiti da postoje. Ja sam tražila Haikyuu i JoJo’s Bizarre Adventure mangu. Našla sam Haikyuu, hvala Bogu, a od JJBA (JoJo’s Bizarre Adventure) sam tražila Part 6:1 i samo njega nije bilo! Bilo je svih ostalih, no samo njega nije bilo, i to me razočaralo.
Ja, Viktoria i Sunčica čekale smo u redu cijelu vječnost – čak pola sata! Ne znam što je tako dugo trajalo, no znam da smo ja i Viktoria dok smo čekale u redu upoznale jednu jako dragu curu koja je s nama pričala i sve tri smo onda ubijale dosadu dok smo čekale da dođemo na red. Isabel i Jakov su se odvojili od nas, negdje su otišli i nismo ih našli sve do kasnije.
Nakon Menarta, u kojem sam ja kupila Haikyuu, zaputile smo se nas tri u neki drugi dućan s mangom. Zaboravila sam kako se zvao, no imao je jako puno mange. Sunčica je tražila My Hero Academia mangu, Viktoria Tokyo Ghoul i još par njih, a ja svoj miljeni JJBA Part 1:6 – i našla sam ga odmah! To mi se jako svidjelo jer je ovaj Part 6:1 zapravo dosta rijedak i gotovo uvijek rasprodan. Još sam gledala mangu i našla sam Death Note te odlučila kupiti prva dva dijela te mange jer mi se jako sviđa taj anime. Kupila sam tamo u tom dućanu JJBA i prva dva voluma od Death Note. Ja sam bila zadovoljna, novce sam sve potrošila tako da nakon toga više ništa nisam kupovala.
Nakon što si je Sunčica kupila jedan MHA dio i Viktoria nešto – ne sjećam se što jer je malo puno toga kupila – zaputile smo se tražiti Dabas (najbolji anime dućan ikad). No na putu je Viktoria iz nekog razloga još dva puta (različita) otišla u Menart po još mange… Napokon smo našle Dabas nakon što smo se izgubile sto puta i bilo je toliko toga što smo si htjele kupiti, no nismo mogle. Ja sam si htjela kupiti Inumaki Funko Pop, no nisam imala više novaca pa nisam. Viktoria si je kupila još mange i htjela si je kupiti katanu (da, KATANU) od Giyuua iz Demon Slayera koja je bila doslovno veća od nje, no na sreću nije, jer sam je ja zaustavila i vjerojatno je ne bi pustili u školu jer je to ipak katana. A i koštala je 200 eura, a falilo joj je malo tako da si nije kupila.
Viktoria je također bila jako dobro raspoložena taj dan pa je meni i Sunčici kupila male Jujutsu Kaisen mystery boxove i sebi jedan Tokyo Ghoul. Ja sam iz tog mystery boxa izvukla Yujija, a Sunčica Gojoa. Napokon smo otišli van i svi si kupili hot-dogove koji su bili prefini. Na svu sreću profesorica nam je produžila vrijeme za sat vremena pa smo imali vremena pokazati jedni drugima (Isabel i Jakovu – napokon smo ih našli) što smo kupili i što su oni kupili. Isabel je kupila cijelu kolekciju Funko Popa.
Kad smo pojeli, Viktoria i Sunčica otišle su po još mange, a ja sam pokušavala odlijepiti etikete s mange, a Matea i Gabrijela su mi pomogle u tome. Nakon što smo svi još popričali, isteklo je vrijeme i trebali smo krenuti prema Kašini, nažalost. Pa smo tako krenuli. Prvo smo se vozili jako dugo u tramvaju. Ja sam u to vrijeme try-hardala Roblox i čitala mangu, kao i Viktoria, a Sunčica, Isabel, Jakov – ne znam što su radili, mislim da su pričali. Došli smo i do Dupca nakon dugog puta te ušli u autobus za Kašinu. To vrijeme u autobusu je brzo prošlo i nažalost smo stigli u Kašinu.
Stigli smo taman na 3. sat koji je bio tehnički, a nakon toga smo imali sat razrednika i razrednici smo pokazali što smo sve kupili. I njoj se svidjelo. Ja sam jako zadovoljna s čim sam si kupila i bilo je stvarno jako zabavno. Htjela bih ići i iduće godine i nadam se da hoću.
Nikol Salopek
Dobar ulov na mange
12.11. Interliber je napokon je stigao i svi smo bili super uzbuđeni. Ja sam bila uzbuđena zato jer mi je bio prvi put i zato što sam čula da ima jako puno knjiga i mangi. Dok njih nisam otkrila nisam baš voljela baš čitati. Putovanje je bilo zabavno, umjesto tjelesnog no bolje. Išli smo tramvajem i autobusom. Najbolji dio je bio kada smo se vozili tramvajem koji je bio onaj stariji model, i sjedala su bila zanimljiva no prevruća zato jer su imali nekakav grijač ispod sjedala. Hvala Bogu što se nije rastopila ta plastika, ustvari nisam ni znala hoće li se rastopiti ili ne. Kada smo stigli na mjesto gdje se održavao Interliber bila sam u šoku zato jer iskreno nisam znala da je to bilo toliko ogromno i da nije sve bilo u jednoj građevini. Kada smo ušli unutra bilo je onako kako nisam očekivala. Prvo smo morali čekati u redu da vidim i čujemo Jeffa Kinneyja. Dok smo slušali njegovu priču kako je došao na ideju da napiše nešto što bi nasmijalo ostale. Nakon toga neki su se išli slikati s njime ili su ga pitali neka pitanja. A ja i još neki smo išli pogledat čega je svega bilo. Mange, stripovi, plišanci, anime figure, kemijske, majice, zanimljive naušnice i ona prava katana iz jednog anime crtića, no bila je jako skupa jer nije plastika, logika. Ja sam okolo tražila ako su imali stripove koje inače čitam, no nažalost nije ih bilo, ne znam ima li ih uopće u Hrvatskoj. Ali zato sam našla mange svog najdražeg animea. Bila sam šokirana i uzbuđena, nisu imali prvi dio no sve jedno bila sam zadovoljna s svojim ulovom na mange. Nakon što smo si kupili ono što nam se sviđalo ili što smo tražili stoljećima, čekali smo ostale da se skupimo i da krenemo nazad u školu. Bilo je vrlo zabavno i poželjela sam ostati još, no nije bilo izbora jer smo jednostavno morali ići. Došli smo u školu i na nastavu. Ja sam bila iscrpljena i zadovoljna.
Sunčica Pavoković
Puno knjiga i Funko Popova
Imali smo opciju odabrati hoćemo li na Interliber ići 12.11. ili 13.11. i ja sam odabrao 12.11. jer je tada bio Jeff Kinney. Došli smo ispred škole oko 7:40, a najkasnije smo morali doći u 8:10. Ostavljali smo torbe u školi i išli smo na autobus u 8:25. Došli smo na Interliber oko 10 h i kada smo ušli unutra, trebali smo slušati Jeff Kinneyjev govor. Onda smo imali dva sata slobodnog vremena do pola dva. Trebali smo imati samo jedan sat, ali učiteljica nam je na kraju dala dva sata. Svi smo se razdvajali i išli kupiti što smo htjeli. Imali su puno knjiga i Funko Popova. Kada smo sve kupili, budući da smo bili gladni i imali smo još puno vremena, većina od nas smo kupovali hot dogove na štandovima.
Tada smo krenuli prema školi. Došli smo na našu stanicu oko 2:30, onda je naš sljedeći tramvaj došao, ali je bio jako jako mali i jedva smo svi stali, došli smo natrag do Dupca oko 3 i tamo smo čekali autobus 263. Trebali smo doći kod škole na treći sat, a gužva je bila grozna pa smo kasnili. Ali bilo je jako zabavno.
Jakov Tušek