Kao i svake godine naši novinari u pratnji prof. Požgaj posjetili su Interliber, najveći i najpopularniji sajam knjiga i učila u ovome dijelu Europe.
Na ovogodišnjem sajmu zemlja partner bila je Mađarska pa su posjetitelji mogli uživati u njihovoj hrani, glazbi i knjigama. Naši novinari posjetili su ga u dva navrata podijeljeni u dvije grupe – 12. 11. 2024. i 14. 11. 2024., a 14. 11 2024. također su učenici naše škole u pratnji prof. Obada i Prugovečkog sudjelovali su u High five kvizu koji je vodila popularna lovkinja Morana Zibar. Za Kašinske zmajčeke su nastupili Luka Baković, Fran Kolenković, Lukas Lovrenčić, Leon Pjetri i Deni Subašić iz 7.a razreda. Za Vugrovečke vukove nastupili su Leon Lozić, Josip Tomašek, Leon Trempetić, Marko Zadro iz osmih razreda te im je u pomoć priskočio kao zamjena Jakov Tudek iz 7.b.
A kako su se proveli naši novinari, opisali su u nastavku teksta.
Langošica – zvijezda gastronomske ponude
Kao i svake godine odlučili smo posjetiti najveći sajam knjiga na ovim prostorima. 12. 11. 2024. mi novinari uputili smo se prema Interliberu (sajmu knjiga). Krenuli smo javnim prijevozom rano ujutro i stigli smo taman nakon otvorenja. Kao i svake godine isti broj paviljona, ali iznenađujuće, puno više drugih medija kao što su gramofonske ploče, CD-ovi i sl. Ove godine zemlja partner je bila Mađarska, a mogli smo na jednom njihovom štandu probati njihovu tradicionalnu lepinju – langošicu.
Moje mišljenje je da se s posjeta Interliberu ne može otići bez barem jedne knjige ili naravno gramofonske ploče. Mislio sam ove godine sačuvati novac, ali uz jako veliki izbor svih mogućih žanrova i popularnih pisaca, autora i pjesnika i knjiga jednostavno to nije bila opcija. Na kraju sam otišao s par knjiga, CD-om i pločom, ali od toliko izbora nemoguće se odlučiti što kupiti. Ispunila su se sva moja očekivanja. Samo jedna mala primjedba su visoke cijene, ali doživljaj je odličan.
Lukas Šebek
Bijelo dugme na pločama i majicama
Stigao je studeni pa tako i doba Interlibera. Dana 12. 11. 2024. mi, novinari smo išli na Interliber. Išli smo na autobus u 8:25 sati, ali taj autobus nije došao pa smo čekali do 8:45. Na Interliber smo došli oko 10:20. Kad smo došli, odmah smo išli u 7. paviljon gledati ploče. Bilo je svakakvih ploča. Od stranih (Lana Del Rey, Taylor Swift, Billie Eilish, Harry Styles) do domaćih (Bijelo dugme, Novi fosili, Zdravko Čolić). Nismo kupili nijednu ali smo i dalje bili u paviljonu 7 i gledali knjige. Ja sam kupila jednu knjigu i dobila jednu besplatnu. Vidjeli smo dosta toga. Svakakvih knjiga, ploča, čak i majice od Bijelog dugmeta. Bilo je čak i igračaka, čarapa i svega ostalog. Nakon što smo sve pregledali, išli smo jesti. Ja sam jela fritule i bile su dobre. Bilo je i čudne i fine hrane. Vidjeli smo puno svega i svačega. Kada smo sve pregledali, išli smo doma i nismo išli na prvi sat. Bilo je jako lijepo i preporučam da odete na Interliber.
Lucija Đurković i Lucija Perić
U iščekivanju Enhypen albuma
Stigao je i taj dan. 12.11 učenici OŠ Vugrovec Kašina išli su na Interliber, odnosno na sajam knjiga. Moje prijateljice šestašice i ja išle smo s nekima od osmaša i sedmaša i išli su samo oni koji idu na novinarsku i koji često na nju dolaze. Ispred škole smo trebali biti u 8:10, iako je autobus dolazio u 8:25. Trebali smo biti ispred škole u to vrijeme kako bismo ostavili torbe u jezičnom kabinetu. No krenuli smo oko 9, jer je autobus jako kasnio. Vožnja do tamo je bila mirna. Nije bilo previše gužve ni takovog nečeg sličnog, a cijelim putem smo pričale i zabavljale se. Možemo reći da smo zapravo tamo došli brže nego što sam očekivala, a vrijeme je proletjelo vjerovatno jer smo se zabavljale pričajući. Došli smo tamo oko 11, možda malo prije i prvo smo se dogovorili u koliko sati i gdje ćemo se naći. Trebali smo se naći oko 12, pored ulaza na sajam knjiga. Prvo smo se ja i cure uputile u paviljon gdje su bili CD-ovi i albumi, jer sam si ja htjela kupiti par albuma iz Menarta. Nisam sigurna, no mislim da je to bio paviljon 7, i u tom paviljonu je bilo Znanje i još neki izdavači. Budući da još nisu stigli K-pop albumi, išle smo tražiti mangu. Moja prijateljica je u Menartu kupila dvije mange, mislim da Demon Slayer i još jednu, a onda je u Znanju kupila vol. 0 i vol. 1 Jujutsu Kaisena. No i nakon toga, još albumi nisu stigli. Stigli su neki, ali ja sam htjela Enhypen pa sam išla pitati prodavače kad će im doći Enhypen albumi, jer sam bila nestrpljiva i rekli su za oko sat vremena što je taman bilo kada smo se mi morali naći. Dok smo čekali, išli smo pogledati knjige koje je htjela moja druga prijateljica i našla je sve knjige koje je tražila, a tražila je Twilight i još ostale knjige iz te serije. Onda smo zbog mene, opet čekale malo kod Menarta, uzalud, pa je curama dosadilo, i one su otišle razgledavati. Nakon što su one otišle, ja sam se našla s Petrom, svojom prijateljicom iz glazbene škole i napokon upoznala nju s Viktoriom. Petra nam je isto rekla da ima vani hrane, a ja sam bila gladna, vjerujem i Viktoria, pa smo odlučile prvo otići u paviljon 6 i onda jesti hot dogove. Petra si je htjela naći neke knjige pa ih je prvo kupila. Onda smo se zaputile u Hoću knjigu gdje se Viktoria vrtjela oko jednoga stola, stola s mangom. Taj stol je bio velik, pa dok je ona tražila sebi još mange, ja sam Petri preporučivala neke knjige koje sam ja pročitala. Viktoria se odlučila kupiti još dvije mange, i mogu reći da je bankrotirala. Morale smo zbrajati sve cente i sav sitniš koji je imala jer nije imala krupno. Bila je velika gužva, pa smo dosta dugo čekale u redu. Nakon što smo to kupile, odlučile smo sve tri otići na hot dog. Naišle smo na Leu i Isabel, i nakon što smo nas tri pojele, opet smo otišle u paviljon 7 gdje je bio Menart. Imali su puno više albuma, no i dalje ništa od Enhypena. Pogledale smo na sat i već je bilo 11:40. Ja sam brzo kupila dva Stray Kids albuma, jer su mi oni druga ili treća najdraža grupa, i brzo smo jurile van, jer dok sam ja odabrala album, izvadila novac, već je bilo 12, možda čak i preko 12. Brzo smo odjurile do mjesta gdje smo rekle da ćemo se naći, i svi smo se okupili. Prvo smo se fotografirali, a onda krenuli. Bilo se je teško oprostiti od Petre (jer smo vrlo dramatične), no morale smo. Ja sam bila zadovoljna s onime što sam kupila, a vjerujem i ostali. Svi smo se nadali da ćemo zakasniti na nastavu, pa smo molili profesoricu da propustimo jedan tramvaj – i jesmo, no odmah nakon njega je došao novi. Vožnja nazad isto je bila mirna. Nije imalo gužve ni ničega, iako smo mi htjele da je što veća gužva da što više izostanemo iz škole. Isabel i Viktoria na putu nazad su čitale, a ja i Lea pričale. Molili smo i profesoricu da propustimo i jedan autobus, no nije htjela jer je bilo hladno. U Kašinu smo došle točno u 13:45 – kad je počela nastava, no produžili smo jednu stanicu i hodali do škole. U autobusu sam i ja otvorila svoje albume. Zadovoljna sam s njima. Došli smo u školu, a prvi sat još nije bio gotov, ali mi smo u jezičnom kabinetu pričekali početak drugog sata. Ostatak dana je bio normalan, i jako mi se svidio Interliber. Jedva čekam idući Interliber – bilo je baš zabavno!
Nikol Salopek
Mange, mange, mange
U utorak 12. 11. 2024. mi učenici OŠ Vugrovec-Kašina s izvannastavne aktivnosti novinarske išli smo na sajam Interliber. Učenici su ispred škole trebali biti u 8:15 ujutro, a autobus je trebao stići u 8:25, no kasnio je te je došao u devet sati. Vozili smo se oko sat i pol do Interlibera. Kada smo stigli, dogovorili smo se s učiteljicom da se nađemo ispred kipa kod ulaza u 12 sati. Nakon toga smo Nikol, Lea, Isabel i ja krenule do paviljona gdje smo prvo otišle do štanda Znanja gdje sam si kupila mangu, a Nikol je čekala da izvade sve K-pop albume, točnije Enhypen albume, no oni su bili jako spori s tim pa smo odlučile doći kasnije. Krenule smo tražiti druge dućane s knjigama da si kupim još mange, a Isabel knjige koje je jako htjela. Ja sam bila našla još manga pa sam ih kupila dok si je Isabel kupila Twilight knjige. Nakon toga smo Nikol i ja izgubile Isabel i Leu pa smo malo same razgledavale. Kupile smo većinu toga što smo htjele i vrijeme je proletjelo i već smo se trebali vratiti natrag u školu.
Viktoria Puzak
U razgledavanju školskog pribora
Dočekali smo Interliber. 12. 11. učenici polaznici novinarske grupe išli su na Inteliber, odnosno na sajam knjiga. Ispred škole smo trebali biti u 8:10 a autobus je dolazio u 8:25. Trebali smo biti u to vrijeme ispred da bismo ostavili torbe u jezičnom kabinetu. Krenuli smo oko 9 sati, jer je autobus kasnio. Do tamo nam je trebalo nam je jedan sat i trideset minuta. Došli smo tamo oko 11 sati. Kad smo došli, prvo smo se dogovorili s profesoricom da se trebamo naći u 12 sati. Prvo smo ja i cure ušle u 5. paviljon. Tamo smo prvo razgledavali a Nikol i Viktoriom, pa smo se ja i Isabel odvojile od njih jer nam je dosadilo čekati pa smo ja i Isabel razgledale cijeli paviljon. Isabel je kupila cijeli paket knjiga. Ja nisam ništa od knjiga kupila jer ja baš ne volim čitati knjige. Onda smo išle u 6. paviljon i tamo smo našle štand sa školskim priborom. Tamo smo razgledavale 10-ak minuta. Poslije smo krenule tražiti Nikol i Viktoriu, zvale smo ih i nisu se javljale pa smo ih poslije par minuta našle. Onda smo s njima krenule razgledavati. Onda smo ja i Isabel krenule biti gladne pa smo išle jesti. Ja sam jela pomfrit, a Isabel hot-dog. Kada smo kupile išle smo jesti i malo smo se odmorile. Već je došlo 12 sati i onda smo se našli s profesoricom ispred pozornice gdje su pjevali i svirali. Trebali smo se žuriti da bismo stigli na tramvaj i uputuili se prema školi.
Lea Bekavac
Izgubljeni mobitel i matching čaše
Šesti razredi, polaznici novinarske grupe OŠ Vugrovec-Kašina 14. 11. 2024. išli su na sajam knjiga, odnosno na Interliber. Ispred škole smo trebali biti u 8:15, autobus je došao u 8:25. U autobusu nije bilo previše gužve i na Interliber smo došli oko 10 sati. Kad smo došli na Interliber, imali smo dva sata slobodno vrijeme s tim da je dogovor bio da se svi nađemo kod ulaza u 12 sati. Matea, Kim, Iva i ja čim smo došli odjurile smo u 6. paviljon. Kad smo kupile sve što smo trebale, otišle smo nešto pojesti. Kim i ja smo jele fritule, a Matea i Iva su jele hamburger. Kad smo pojele, opet smo otišle u 6. paviljon. Kad je došlo 12 sati svi smo se okupili na ulazu. Elena, Dorotea i Nika su kupile jedne čaše pa kad smo ih vidjele molile smo profesoricu da nam da još 5 minuta da kupimo te čaše. Kad smo ih kupile, svi smo krenuli prema travaju. Kad smo došli u Dubravu, Dorijan je izgubio svoj mobitel. Ali na kraju je sve bilo dobro.
Gabriela Filipović
Nema kebaba, ali ima ćevapa
Stigao je i taj dan. 14. 11. 2024 učenici 6-ih razreda išli su na Interliber. Okupili smo se ispred škole oko 8.05 i došli na stanicu. Autobus je došao oko 8.25 i krenuli smo. Vozili smo se do Dupca, presjeli na tramvaj i nastavili put. Sišli smo u Dubravi i ušli u sedmicu s kojom smo se vozili do Velesajma. Kada smo izašli, bila je toliko velika gužva da smo se jedva micali. Škole i ljudi iz svih dijelova Hrvatske i iz stranih država su bili tamo. Kad smo ušli, učiteljica nam je rekla da imamo slobodno do 12.00. Ja sam išao u grupi s Dorijanom i Matejom. Odmah smo išli razgledati što ima jesti zato što je Matej htio kebab. Nažalost ga nije bilo, ali su bili ćevapi, hrenovke u tijestu, fritule, pljeskavica i još puno toga. Ja sam pojeo jedne ćevape. Išao sam samo u paviljon 6.
Tamo sa kupio knjigu o šahu, naučio igru Go i zabavio sam se.
Mateo Igrc
Pošteni nalaznik
14. 11. učenici novinari 6.a, 6.c 6.b razreda uputili su se na Interliber. Krenuli smo ZET-ovim autobusom u 8:25 iz Kašine. Kada smo došli na Interliber, podijelili smo se u grupe te imali slobodno vrijeme od dva sata. Većina je prvo otišla kupiti hranu, ali bilo je tu i nekih koji su odmah otišli kupovati knjige, stripove ili već neke sitnice. Hrana i sokovi su bili skupi. Hot-dog je bio 5 eura, hamburger 8 eura, a ako smo se htjeli zasladiti fritulama njih bismo platili 5 eura. Naravno nakon toga bili smo žedni pa samo kupili vodu od 3 eura ili sok od 4 eura. Nakon jela uputili smo se u dvorane. U mojoj grupi bile su sa mnom Elena i Dorotea. Mi smo se prvo uputile u dvoranu 6. Bile su tu i paviljoni 5 i 7. Mi smo prvo otišle u šesticu zato što su tamo štandovi s nekim sitnicama poput: pribora za školu, čaša, čarapa, te nekih figurica. Dogovor je bio da se svi sastanemo u 12:00 h kod ulaza. Na kraju smo svi imali po koju sitnicu u vrećicama. Kada smo došli u Dubec primijetili smo smo da je prijatelj Dorijan izgubio mobitel. Zvali smo ga više puta, imali smo sreće da ga je našla dobra žena koja ga je ostavila u kućici u tramvaju i rekla da netko dođe pokupiti mobitel, a nije ga uzela kao što bi ga netko. Dok smo bili u autobusu na putu do škole shvatili smo da ćemo kasniti 5-10 min. Na kraju smo kasnili 10 minuta. Nema veze jer smo na kraju svi došli sretni i zadovoljni s izleta. Bilo je zabavno. Nadamo se da ćemo opet ići na Interliber jer je stvarno nezaboravno iskustvo.
Dorotea Jakopović i Nika Posavec